Времеплов: Рођен историчар Јован Радонић

На данашњи дан 1873. године рођен је српски историчар Јован Радонић, члан Српске краљевске академије. Гимназију је завршио у Новом Саду, студирао је у Бечу код Јагића и Јиречека. Након доктората 1896. радио је као наставник српске гимназије у Цариграду и у цариградском Руском археолошком институту. Био је и библиотекар Матице српске а од 1905. професор је универзитета у Београду. Од 1937. до 1944. је генерални секретар Српске краљевске академије. У међуратном периоду извесно време је и народни посланик. Дела: "Гроф Ђорђе Бранковић и његово време", превео је и допунио Јиречекову Историју Срба, којој је припојио и Јиречеково дело "Држава и друштво у средњевековној Србији". Приредио је збирку грађе: "Дубровачка акта и повеље".

Данас је уторак, 9. фебруар,  40. дан 2010. До краја године има 325 дана.
       
1540. - У Рудај Филдсу код Честера у Енглеској одржана је прва забележена коњска трка.
       
1849. - Италијански револуционар Ђузепе Мацини прогласио је Рим републиком.
        
1861. - Џеферсон Дејвис изабран је за председника, а Александер Стивнс за потпредседника Конфедералних држава Америке (јужне државе отцепљене од САД).
         
1874. - Умро је француски историчар и писац Жил Мишле, изузетан стилиста, аутор низа историјских, филозофских и лирских списа. Био је противник монархије, црквене хијерархије и комунизма, а с наклоношћу је писао о буржоаским револуцијама. Дела: "Историја Француске", "Историја Француске револуције", "Историја XIX века" , "Планина", "Птица".
          
1881. - Умро је руски писац Фјодор Михајлович Достојевски. Један од најбитнијих стваралаца у историји књижевности. Хапшен је као учесник утопијско-социјалистичког кружоока Михаила Петрашевског-Буташевича због револуционарних планова и осуђен на смрт 1849. али је казна замењена прогонством у Сибир, где је провео 10 година (4 заточен). Његова рана дела ("Бедни људи", "Понижени и увређени") инспирисана су социјалним трагедијама малих људи. Основне одлике његове литературе - психолошке анализе, трагање за коренима људске трагике, феномен религиозности - главна су преокупација његових дела. Веома је утицао на светску литературу. Остала дела: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Беле ноћи", "Неточка Незванова", "Записи из мртвог дома", "Село Степанчиково и његови житељи", "Ујкин сан", публицистика "Пишчев дневник", "Политички записи".
   
1891. - Рођен је италијански политичар Пјетро Сандро Нени, вођа италијанских социјалиста. Учествовао је у Шпанском грађанском рату и био је члан Комитета за одбрану Мадрида и политички комесар дивизије. У Другом светском рату у Француској ухапсио га је Гестапо. Одмах по ослобођењу земље постао је генерални секретар Социјалистичке партије Италије, а 1945. председник. Био је потпредседник у првој послератној влади, неколико месеци и шеф дипломатије, а 1963. потпредседник у влади левог центра. Дела: "Историја четири године 1919-1922", "Шест година грађанског рата у Италији", "Историја класне борбе у Италији", "Злочин фашизма у Африци 1936.".
   
1909. - Француска и Немачка постигле су споразум о Мароку, којим је Берлин признао посебне интересе Париза у тој северноафричкој земљи, у замену за економске концесије.
        
1923. - Основана је совјетска државна ваздухопловна компаније "Добролет", преименована 1932. у "Аерофлот".
        
1934. - У Атини су Грчка, Румунија, Турска и Краљевина Југославија потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом светском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала Италија. Пакт се распао под притиском Немачке и практично је растурен пре избијања Другог светског рата.
        
1941. - Немачки Афрички корпус генерала Ервина Ромела прешао је из Италије у северну Африку, што је био увод у тешке борбе на Афричком фронту у Другом светском рату, окончане 1943. победом савезничких снага у којима су главнину чиниле трупе из британских колонија.
        
1942. - На француском путничком броду "Нормандија" - тада највећем и најелегантнијем у свету у својој категорији - избио је пожар, после чега је брод потонуо у њујоршкој луци.
          
1943. - Почела је "Битка за рањенике" - противнапад партизанских јединица против здружених немачких, италијанских и хрватских снага на Неретви. До 26. фебруара разбијене су италијанске и хрватске снаге у долинама Неретве, Раме и Дрежнице. Почетком марта одбачене су немачке трупе и око 3.500 рањеника пребачено је на леву обалу Неретве.
   
1943. - Тешке борбе за пацифичко острво Гвадалканал окончане су у Другом светском рату победом америчких снага над јапанском армијом, чиме су распршени снови Токија о заузимању Аустралије.
      
1957. - Умро је мађарски регент адмирал Миклош Хорти де Нађбања, који је од 1920. до 1944. владао са званичном титулом "краљевски регент Мађарске". Мађарску је увео у Други светски рат на страни Немачке и учествовао је у распарчавању Краљевине Југославије. Његове трупе извршиле су неке масовне злочине, највише на југу Бачке у Шајкашкој и у Новом Саду, над српским цивилима. Као адмирал, пред крај Првог светског рата постао је командант аустроугарске флоте и 1918. је угушио побуну морнара у Боки Которској, а 1919. у Мађарској је предводио гушење комунистичке побуне, коју је водио Бела Кун. После другог светског рата уточиште му је пружила Салазарова Португалија, где је и умро. Југославија га је прогласила ратним злочинцем, али никада није изведен на суд.
   
1962. - Јамајка је постала независна држава у оквиру британског Комонвелта.
         
1971. - У земљотресу у области америчког града Лос Анђелес погинуло је најмање 58 људи.
          
1977. - Умро је руски конструктор авиона Сергеј Владимирович Иљушин, који је током три деценије конструисао више од 50 типова авиона. Посебно је познат по оклопном јуришном авиону "Il-2" за потребе совјетског ратног ваздухопловства у Другом светском рату и путничким авионима конструисаним после рата ("Il-12", "Il-18", "Il-62", "Il-86").
     
1977. - Совјетски Савез и Шпанија су успоставили пуне дипломатске односе.
     
1984. - Умро је Јуриј Владимирович Андропов, шеф совјетске државе и владајуће Комунистичке партије, који је од 1967. до 1982. био председник Комитета државне безбедности (КГБ). За генералног секретара партије је изабран у новембру 1982. после смрти Леонида Брежњева, а за председника Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза у јуну 1983.
       
1991. - На референдуму у Литванији, из којег су били искључени грађани руске националности, више од 90 одсто бирача те балтичке земље гласало је за отцепљење од Совјетског Савеза.
       
1994. - Лидер Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат и шеф израелске дипломатије Шимон Перес постигли су споразум о безбедносним питањима која су кочила мировни споразум ПЛО и Израела.
   
1996. - У снажној експлозији коју је подметнула терористичка ИРА - чиме је после 17 месеци прекинуто примирје - у Лондону је погинуло двоје људи а око 100 је рањено.
         
1999. - Кина је прекинула дипломатске односе са Бившом Југословенском Републиком Македонијом због одлуке владе у Скопљу да успостави дипломатске односе са Тајваном.
    
2003. - Папа Јован Павле II упутио је драматични апел против америчке инвазије на Ирак, а потом је упутио и личног изасланика у мировну мисију у Багдад. САД су доцније, без одобрења Уједињених нација, напале и окупирале, ту арапску земљу, под изговором да режим Садама Хусеина има оружје за масовно уништење, што се испоставило као неистина.
          
2005. - Умро је српски телевизијски и радијски новинар и водитељ Милован Илић "Минимакс", аутор емисија "Сутра је петак", "Тачно у подне", "Од главе до пете", "Минимаксовизија", "Недеља код Минимакса". Аутор је неколико књига афоризама и песама, као и многобројних колумни у разним листовима.
        
2008. - Турска скупштина усвојила је, великом већином, уставне промене којима се укида забрана ношења фереџа на државним универзитетима. На тај начин прекинута је традиција строгог секуларизма коју је у турску политику одлучно увео Кемал Ататурк. Обраћајући се посланицима након завршетка гласања, председник турске скупштине Коксал Топлан нагласио је да је то чин "за добро Турске у духу толеранције и помирења".